Tema: APRIL JE NAJSUROVIJI MESEC
POSLEDNJA PESMA
Kao zrak poslednji, kao dah zefira
Što kraj lepog dana kiti,
Podno gubilišta još mi bruji lira,
Možda već red moj će biti.
I pre no što možda sat na zidu tamo
Pređe po svom krugu sjajnom
Šezdeset koraka, da, toliko samo,
Nogom šumnom i istrajnom,
San na oči moje spustiće se grobni!
Pre nego što pesma ova
Kraju stigne, možda čuće se bat kobni
Izmeđ tih strašnih zidova,
Vrbovalac senki, glasnik smrti tamni,
Praćen od vojnika gadnih,
Viknuv ime moje kroz taj hodnik kamni,
Gde sam, sred sužnjeva jadnih,
Grem, oštreć te strele, uzdanice vajne,
Reči koje gone bedu,
Prekinuće s usne rime mi očajne,
Kad me vezanog povedu
Vukuć me kraj bednih drugova, u strahu
Koji svi se u kut zbiše,
I koji pre toga svi me poznavahu,
A sad ne poznaju više.
Andre Šenije (1762-1794)
Preveo sa francuskog Vladeta Košutić
Iz knjige Pesništvo evropskog romantizma, priredio Miodrag Pavlović, Beograd, 1982.
Šenije je bio klasicista i pobornik Revolucije istovremeno. Sudbina se poigrala sa njim, pa je završio na giljotini. Iako danas, pre svega u prevodu, njegova poezija zvuči starinski, u ovoj i u nekim drugim pesmama on je predvideo svoju tragičnu sudbinu, pa je makar zbog tog razloga zaslužio da se nađe u ovom izboru.