TAJNA IVE ANDRIĆA
NOĆ
Nad mojom kućom zvezdan strelac bdije.
Urla vetar ledenom vedrinom,
led prozore veze. Promuko toranj
negde neke sate bije.
Nad mojim logom podrhtava vetar
iz daleka, pun mraka i jeze.
Noći su kao crne kraljice
s krunama od zora.
Studen strah obliazi.
Davno ognjevi krila saviše. Spava
zemlja. Sjaj na gorama.
Zvezde plamsaju. Vetar razgara
nesane oči, pune šale i poruge.
(1920)
Naizgled klasična deskriptivna pesma. Ipak, poverenje u prirodu, u njen večiti, mirni ritam, koji potire ljudsku zlobu, pomaže subjektu pesme da dosegne mir i vidi onu zlatnu nit života.