ТАЈНА ИВЕ АНДРИЋА
СКЕРЦО У ЦРНИНИ
Ја мислим: како то бива
Нама смртним људима на земљи.
Након много смијешних и мучних ствари
Побусају нам гроб и забиљеже га
Парчетом камена.
Да помогну тако кратком и слабом памћењу своме.
Горке вечерње мисли.
Слушам надамном муклу ноту:
Груде земље бију о дрвени покров,
Гробар пјевуцка и пљуцка.
(Сад му се лопата смаче и нешто куцка
и псује.)
Та то он мене сахрањује!
А кад би готов, одахну отравши
Руке о скуте;
Сједе на хумку
(Ко да није доста мога терета)
Извади духан иза појаса,
И запали.
(1919)
Дискретна иронија која обавија тамне мотиве у овој песми, поклапа се са наглашавањем витализма и јаза између различитих социјалних слојева.