ТАЈНА ИВЕ АНДРИЋА
ВИСИНА
Распламсала звезда далеко.
Добра тишина. Сањам
Ход плодних снага, чуваних мудро,
Које лете ко стреле са златним, бескрајним трагом,
И не зна им се мета
И не види почетак.
Дубоко испод мене лежи,
Ко смрскано, слепо у тами огледало,
Горка таштина којом се храни
Јад свагдашњег живота.
Ја сам пошао бескрајним, светлим трагом.
Ја сам сам. И ја умирем.
Без опроштаја се са света одлази.
(1919)
Преплитање светлих и тамних мотива, са карактеристичном златном бојом и помиреношћу са судбином.