TAJNA IVE ANDRIĆA
NI BOGOVA NI MOLITAVA…
Ni bogova ni molitava!
Pa ipak biva ponekad da čujem
Nešto kao molitven šapat u sebi.
To se moja stara i večno živa želja
Javlja odnekud iz dubina
I tihim glasom traži malo mesta
U nekom od beskrajnih vrtova rajskih,
Gde bih najposle našao ono
Što sam oduvek tražio ovde:
Širinu i prostranstvo, otvoren vidik,
Malo slobodno daha.
(Beograd, 1973)
Poslednja pesma i poslednji Andrićev književni tekst. Uprkos egzistencijalnom pesimizmu poslednjih pesama, ova otvara mogućnost postojanja lepšeg sveta.