У ТРАВИ
Слатки мир, слатки занос у трави,
где те мирисом биље све шкропи,
дубок вал, пијан-пијан и дубок,
када облак у азуру се топи,
кад на уморну главу што плива
слатки смех к’о чаролијом слеће,
драги глас што трепери, ромиња,
к’о на гроб неки липово цвеће.
Па кад почне у грудима тада
сваки леш да се креће и њише,
давно склопљене капке отвара,
и полако, полако дише,
мртва љубав, мртва срећа, мртво доба,
сва та блага, запретена сред праха,
кад уз звук се бојажљив такну,
к’о звончићи од шуморног даха.
О, ви часови бржи од зрака
када пољуби воду и мине,
и од песме коју птица у лету
рони амо ка мени с висине,
од муњевитог бубиног сева
кад протрчи испод сунчане кише,
и од врелога стиска руке
коју нећу држати више.
Ипак, небо, ти дај ми само једно,
само ово: кад се проспе по свету
птице слободне песма с неба, –
дај ми душу да је прати у лету,
сваком оскудном зраку мој перваз
што у безброј се боја прелива,
свакој топлој руци мој стисак,
свакој срећи мој сан да је снива.
Анета Дросте-Хилсхоф (1797-1848)
Најзначајнија немачка песникиња епохе романтизма.
.