Тема: АПРИЛ ЈЕ НАЈСУРОВИЈИ МЕСЕЦ
ТАЈАНСТВО
На стрмини падине анђели окрећу своје вунене хаљине по травњацима од челика и смарагда.
Пламене ливаде поскакују све до врха главице. На левој ивици црница је утабана свим убиствима и свим биткама, а сви кобни звуци преду своју кривуљу. Иза десне ивице јесте линија истока и напретка.
И док се хука морских шкољки и људских ноћи обрће и поскакује стварајући руб изнад слике.
Расцветана благост звезда и неба и осталог силази насупрот падини, као котарица, – према нашем лицу, и тамо доле ствара мирисави и плави понор.
Артур Рембо (1854-1891)
Превео са француског Никола Бертолино
Из књиге Сабрана дела, Нолит, 1961.
Ново издање Паидеиа, 2004.
Целокупна дела превео и Звонимир Мркоњић: Дјело1 и 2, ГЗХ, Загреб, 1982.
Рембо је синоним за уклете песнике. О његовом животу се зна практично све, од симпатија за Комуну, преко везе са Верленом, до трговања оружјем у Африци. Његова поезија, међутим, и даље је привлачна и узбудљива, упркос свим авангардним експериментима, које је испровоцирала неку деценију касније. Упркос томе што је та чињеница понављана касније до бесвести, не може се превидети да је Рембо све песме написао између своје шеснаесте и двадесетпрве године. Такав је случај и са овом песмом, која иначе припада књизи Боравак у паклу. Утицај Рембоа на културу двадесетог века је немерљив, па ипак, уз ову поезију, можда је најбоље слушати групу Тхе Доорс.