ВИШЕ ОД ГЛАСА, ВИШЕ ОД МИРИСА
Један пољубац
Најбоље си што сам икад љубио,
Ил’ најгоре пак… мучење и слава,
С тобом се дизах у пространства плава,
У пакао сам с тобом силазио!
Мртва си, нисам те заборавио:
крв због тебе ври, мисли ми спутава,
храни ме укус твој што загорчава
рањена уста где сам те сакрио.
Пољубац, моја казна и награда,
Крштење, помаст последња је била.
Што, срећан, нисам с тобом умро тада?
Осећам огањ, где пуцкета чујем,
Пољубац рајски! Жудње и лудила,
У вечној чежњи за треном што снујем…
Олаво Билак (Рио де Жанеиро, 1865 – Рио де Жанеиро, 1918)
Препев Жељко Донић са Маријом Панајотовић и Марином Живаљевић
Из књиге Беијоград, Службени гласник, Бе(иј)оград, 2011.