ПРОСТОРИ ЈЕЗИКА
НЕМАЧКОМЕ ЈЕЗИКУ
Моја судбина језик је кастиљански,
бронза Франсиска де Кеведа,
но у лаганом доласку ноћи
усхићују ме друге интимније музике.
Једну ми подари крв –
о гласе Шекспиров и Светог писма –
остале случај, који је дарежљив,
но тебе, милозвучни говоре Немачке,
тебе сам изабрао и тражио, у самоћи.
Кроз бедња и грамтаике,
џунглу деклинација,
речник који никад не пружа
нијансу тачну, приближавах ти се.
Моје ноћи пуне су Вергилија,
рекох једном; исто сам могао рећи
за Хелдерлина, или Ангелуса Силезијуса.
Хајне ми је подарио своје узвишене славује;
Гете, кобпозне љубави,
и милостиве и среброљубиве;
Келер, ружу коју рука оставља
у руци покојника што ју је волео
и који никада неће знати је ли бела или црвена.
Ти, говоре Немачке, сопствено си ремек-дело:
љубавни сплет
сложеница, самогласника
отворених, гласова кој омогућују
заметни хексаметар грчки
и жамор шума и ноћи.
Некад сам те имао. Сада,
уморан од година, назирем те
далеког као алгебра или месец.
Хорхе Луис Борхес (1899-1986)
Превео са шпанског Радивоје Константиновић
Из књиге Изабране песме, СКЗ, Београд, 1982.
Простори свих језика су и наши, и ми смо у њима.