Тема месеца јануара: ЗЛАТНА ВЕЈАВИЦА ШТО ПО САМОЈ СЕБИ ВЕЈЕ
Мећава
1.
У крају пустом, где нога зачудо
Крочила није, до нога врачаре
И мећаве само, у пределу лудом,
Где као мртви снегови сањаре, –
Чекај, у крају где још нога није
Крочила никад, већ мећаве само
И врачаре нога, под прозором бије
Ко звекир звека заблуделог ама.
Ни прст пред оком, а тај крај је мали
Можда у граду, на Замоскворечју,
Замостју и слично. (А гост залутали
У поноћ од мене устуче без речи.)
Почуј, у крају где се не запути
Нико, где живе душегупци бесни,
Јасиков лист је твој безгласни весник,
Од платна бељи, аветињске пути.
Мотам се, лупам, сва врата обијам,
У круг се вртим, насумце потечем.
– Није тај град, и та поноћ није,
Ти си залутао, њезин скоротечо!
Ал ти си мени шапнуо, не кријеш:
По свом крају двоножац не лута…
И ја сам неки… И ја скренух с пута…
– Није тај град, и та поноћ није.
2.
Ноћ ко Вартоломејска, на вратима крстови,
Наређења издаје уротница-мећава:
Зашушкавај прозоре! Залепљени рамови,
Као јелка божићна ту детињство стасава.
Бруји булевара бесловесних завера.
Они су се заклели да истребе човечанство.
На збориште, граде! Изван града потерај!
И дими се мећава, као бакља над поганством.
На руке се незвано слаже снежно паперје
Страшно је у безљуђу вејавице разуздане.
Пахуљице пламсају, као ручни фењери.
Пролазниче, ти си знан! И гране су препознане.
Отвор у леду, и привиђа се у музици
Мећаве: – Ту си! – на кућу пружа се прст.
Секире и крици: – Ви сте знани, узници
Уточишта! – и на врата кредом – крст унакрст.
Утаборили се, узнети и пропети
Сви приземни створови, а мећава опада.
Праоцима унуци за празник ће приспети.
Ноћ је Вартоломејска. Изван града, ван града!
Борис Пастернак (1890-1960)
Превео са руског Милорад Живанчевић
Из књиге Борис Пастернак, Поезија, (Дела Бориса Пастернака у 5 књига – књига прва)
Слово љубве, Београд, 1979.
Борис Пастернак (1890-1960) спада у најзначајније руске песнике 20. века. Пре Револуције Пастернак је био припадник футуризма. Међутим, када су се футуристи приближили Револуцији, Пастернак их је напустио. 1917. издаје књигу песама Изнад баријера. Иако наставља традицију руске поезије интелектуалног предзнака Пастернак уноси велику динамику у песнички израз, чиме се приближава авангардним токовима. У његове најважније песничке књиге убрајају се Теме и варијације, Моја сестра живот, Друго рођење, као и поеме на тему Револуције: Висока болест и Поручник Шмит. Иако је био успешан и као новелиста своју светску славу дугује пре свега роману Доктор Живаго и Нобеловој награди (1958). Слави Доктора Живага допринела је екранизација коју је урадио Дејвид Лин, са Омаром Шарифом у главној улози.