BOEMI
POSLEDNJA ŠANSA
Adamu Puslojiću
Ko u staro vreme opet tuča, mukla –
kome je ruka, kome glava pukla.
Poludelo piće, patos, ljuta srča –
Kad i milicija odnekud pritrča.
Kog išaketaše kog ispendreakše –
Koji ovo piše jezik mu iščupaše.
Kad se tašmajdanska zora zakoprca –
On vide da ima rupu mešte srca.
Branislav Petrović (1937-2002)
Iz knjige Žeževasion, NIN, Beograd, 2004.
Jedan pravi boemski doživljaj iz starih vremena.