БОЕМИ
БЕДА ПОЕЗИЈЕ
Реци ми несто што је шума
Реци ми нешто што је море
Ко зна шта је то што треба рећи
Бос и горак потуцаш се од речи до речи
Ватра горча од дима
Под челом ти гори
Она ће ти прибавити многе почасти
Ако не сагориш пре времена
Али ако будеш хтео
Да учиниш стварним туђе речи
Да похвалиш туђе срце
Онда ћеш зажалити што си песник
Јер песма се не пише она се живи
Песма није песма ако није радосна
Ко никад није похвалио туђе срце
Тај се предао на милост и немилост речима
Бранко Миљковић (1934-1961)
Из књиге Сабрана дела, књига 1, Градина, Ниш, 1972.
Једна некласична боемска песма од класика боемије