Tema: APRIL JE NAJSUROVIJI MESEC
NE ODLAZI TIHO U TU BLAGU NOĆ
Ne odlazi tiho u tu blagu noć,
Gori i bunca starost na kraju dana.
Žesti se, besni, dok svetlost se gasi!
Iako mudri shvate: tama je pravedna,
Jer rečma munju nisu razgranali, ipak –
Ne odlaze tiho u tu blagu noć.
Dobri poslednjim nariču drhtajem
Nad krhkim delima u zelenoj uvali:
Žeste, besne, dok svetlost se gasi.
Divljaci sunce love, opevaju mu let.
Kad kasno saznaju da su ga ražalostili,
Ne odlaze tiho u tu blagu noć.
Trezveni pred smrt, sumračnim pogledom
Vide: i slepčeve oči gore i raduju se,
Pa se žeste, besne, dok svetlost se gasi.
A ti moj oče, u tužnim visinama gore:
Kuni me, blagoslovi, tim gorkim suzama!
Ne odlazi tiho u tu blagu noć!
Žesti se, besni, dok svetlost se gasi!
Dilen Tomas (1914-1953)
Preveo sa engleskog Srba Mitrović
Iz knjige Antologija engleske poezije 1945-1990., Svetovi, Novi Sad, 1992.
Dilen Tomas je nastavio tradiciju ukletih pesnika u engleskoj književnosti i u 20.-om veku. Retorički podignut ton njegove poezije, kao i izvanredno sugestivna interpretacija sopstvenih stihova doneli su mu veliku slavu, a kasnije i čitav niz epigona. Tu slavu je utapao u alkoholu, koji je i bio jedan od glavnih uzroka njegove rane smrti. Tokom turneje u Njujorku, umro je pod pomalo nerazjašnjenim okolnostima.
Kod nas poznat i prisutan još od pedesetih i šezdesetih godina, u dobrim prevodima. Koristim priliku da skrenem pažnju na njegovu izvanrednu prozu, na koju je meni skrenuo pažnju Nemanja Mitrović. Objavljena još 1961. u čuvenoj Prosvetinoj ediciji Savremeni svetski pisci, proza Dilena Tomasa zaista (prim. N. Mitrović) ima sličnosti sa Nastasijevićevim korišćenjem pesničkog ritma i sintakse u poeziji. Ova napomena vredna je i za one koji nameravaju da se bave prozom samog Nemanje Mitrovića.