AVANGARDA: KOLEKCIJA ZA SEZONU ZIMA/PROLEĆE 2011. JANUAR. SEBASTIJAN SE BUDI
OSTRVO
Na obalu gde vajkadašnje beše veče
Onih pradrevnih šuma, siđe
I ukaza se
Prizva ga lepet krila
Što se ote trpkom damaranju
Uzavrele vode,
I priviđenje (što je čilelo
I opet živelo) spazi;
Smotri, krenuvši naviše,
Da to beše nimfa i da je spila
Uspravna grleći brest.
Lutajući u sebi
Od privida do žežena plamena
Stiže na livadu
Gde se senka gusnula
U očima devica
Kao veče u maslinjaku;
Grane su cedile
Lenju kišu strela,
A ovce su dremale
U slatkastoj mlitavosti,
Druge su pasle
Svetli pokrovac;
Ruke pastira behu staklo
Brušeno potajnom groznicom.
Đuzepe Ungareti (1888-1970)
Preveo sa italijanskog Milan Komnenić
Iz knjige Osećanje vremena, BIGZ, Beograd, 1975.
Počeo kao futurista, završio kao klasik, Ungareti je primer savršene biografije avangardnog pesnika. Iz odličnog i reprezentativnog, navedenog izbora iz pesnikovog opusa daje se ova pesma, pre svega zato što se upravo ona navodi kao primer lirskog hermetizma u kapitalnoj studiji Huga Fridriha o modernoj poeziji.