Тема: МОРЕ ПРЕ НЕГО УСНИМ
ЈЕДНАК СЕБИ
Плови брод, усамљен
У вечерњем спокоју.
Понека светлост гласне се
Из даљине, из кућа.
На крајњем рубу ноћи
Из дубине надире ускипело море.
Остаје сам, једнак себи,
Вртложни траг што се губи…
И обнавља се…
Ђузепе Унгарети (1888-1970)
Превео са италијанског Милан Комненић
Из књиге Осећање времена, БИГЗ, Београд, 1975.
Песма која као да је из срца вечности написана.