АВАНГАРДА: КОЛЕКЦИЈА ЗА СЕЗОНУ ЗИМА/ПРОЛЕЋЕ 2011. ФЕБРУАР: ЗАМОРЕНОЈ ОМЛАДИНИ
ЗАРНИ ВЛАЧ
грлам те столно саноћњиво те речим
аколим те овдујем или бескрајим
никадни вид увековни мар
тоцилам своје титање или твојење
ево твојујем или једним или скапало јадним
кровујем над ти неиспрекидано
веђам докујем пад или вече и докујем пролажење
косам те косо и каоним косо косе сећања и севања
и кончам кичменим зверим ломним зрим јерим псим
каснујем срамом те срмим свим
и такујем такујем и вечним
својим својим те себим те сунцарања те гроздују ноћно
зарнио сам те рамно и зорно загрезам горко зазор
свудујем олујам лестедајим хуморим уснам уснивам навекни задир
београдан или нигдан без гора а ондан осиан жаљен циглан пламен сам иглан
корим кореним коленим пољно чекања каменим водоскити сад
окомим околим јет и језгро заграњен муч
раменим тако болно цео смешан свет
пламним ипакања и нем неми вид
копним и капним кап капка златоустих тамника
и пакле пакла пакленим и маглим у крв тај гром слеђен у грцални зрцални бора и бола вир
ја сан ја сен је сени
јасан јасен јесени.
Душан Матић (1898-1980)
Из књиге Багдала, Нолит, Београд, 1964.
Пре рата Матић је скандализовао јавност оваквим песмама, веселим и болним у исти мах, а после рата учио млађе колеге господству.