Тема: ГЛАВУ ГОРЕ!
СУШТИНА
Фојербах
удара у препоне
не могу
да сачувам дах
разбијен у
парампарчад
грохота који
пристиже
моја крв је егоизам
и када га
желим
као спасеније
моје душе
то моја
узаврела течност у мени сикће
на прашњавим страницама књиге
у финим трунчицама
Бог издише
Душан Пржуљ (1979)
Из књиге Нешто је у игри, Зборник нове новосадске поезије,Центар за нову књижевност НЕОЛИТ, Нови Сад, 2008.
Душан Пржуљ за своју поезију каже да припада избегличкој књижевности XXИ века. Бити избеглица је тако доживотни стваралачки задатак и обавеза. „ја настављам даље, пут је дуг, треба још толико проћи, толико градова, књига и људских срца читати, ишчитатавати и прочитати, а ипак остати избјеглица и бити поносан на то што си избјеглица и што само ријетки могу бити то што си ти“, стоји у Избјегличком манифесту.