Tema: APRIL JE NAJSUROVIJI MESEC
BEZIMENA PESMA
Izbudismo se iz dubine tame.
Glasovi mutni iz neznanog kuta
Pište, zovući nekuda, i mame.
Šum njihov večno našim tragom luta.
Tučni svodovi pogledaju tamno,
Večito nešto čekajući. Bludi
Sluktanje jedno silno, nepojamno.
I sve za Nešto svoj podsticaj nudi.
Grudi se naše nadimaju. Grizu
Nam tamna čela pijavice bora.
Svoje duhove osećamo blizu
Večitih, nikad netaknutih gora.
Mirni smo, kao kipovi, i bledi.
U dubinama gde Veliko rudi,
Sve ljudsko u nas mrzne se i ledi.
S dahom bogova nismo više ljudi.
Pokret bogova vasiona sluti.
Ali on još ne dolazi. Pun tame,
Naš pogled dubok večne sfere muti,
Pred sobom svuda cepajući skrame.
Dah nam se gasi… A trenuci mile.
(Ne mari; Vreme neka valja vale).
Oko duhova naših, koji čile,
Oreoli se uzvišeni pale.
Dušan Srezojević (1886-1916)
Iz knjige Zlatni dasi i druge pesme, Službeni glasnik, Beograd, 2008.
Pesnik Dušan Srezojević, jedan od najboljih iz perioda srpske Moderne, umro je pomračene svesti u duševnoj bolnici. Do groba ga je ispratio samo Petar Kočić. 1927. godine njegov grob je prekopan. Od pesnika nije sačuvana nijedna fotografija. Iako se pojavljivao u antologijskim pregledima, nikada nije uvršten u kanonske pesnike. Pre svega zahvaljujući trudu Milivoja Nenina (i Zorice Hadžić), Srezojevićeve pesme su ponovo dostupne svima zainteresovanima.
Nakon čitanja Srezojevića može se pročitati knjiga Molski akordi Mirka Demića.