Tema: Svaki je mesec februar
PSALM: MAČOR
Stabilniji od pelivana, gibak i okretan – ziftaš
Mogao si ga, zbog ozbiljnijeg učinka
I crnim panterom nazvati. Nije bilo ucveljene udovice
Iz rata poslednjeg, četvorogodišnjeg, nije ni
Kočoperne udavače, ni garnizonske, kreketave pralje
Ni devojke u bižuterijskoj radnji, ni amazonke
Tetoviranih mišica, ni krhke, providne gosparke
Kojoj nije otpušio, trzajem munjevitim
Zastoj među slabinama. Lakom ti se čini ta igrarija
No, seti se šta si pretrpeo u prvoj bračnoj noći.
Prividno miran žestio se i jogunio na sve – običaj
Ovih žarkih krajeva, ali crkavao je i stizao na vreme
Kamo god bi ga zvali. Od ubogih, crvotočnih krovinjara
Do paviljona raskošnih svugde mu mahala dobrodošlica
Zdele krcate ponudama punile grimizne oči
Pa na zazivanje ljubavno nije hodao, već, prosto, leteo
Praćen zamecima zvezda da svoju uslugu prolije.
Primerno je za njega reći da je bio furija!
I ne radi pukog pripovedanja, jer nam ne valja rastezati
Događaje prepoznatljivim, opštim prelazima, no tek
Idole kućne, nemoguće ih je sve pobrojati, tek njih
Kako ih je samo skidao sa postolja i halapljivo gutao –
Kao despot Tribaze intrige, da se to i danas pamti.
Bez predrasuda prema istoriji, njenim aluzijama i dvojstvu
S dosta urođene ljupkosti uredio je sebi prebivalište
A naročito krevet – Spinozinu pljosnatu karlicu.
Celo skladište proroka dovukao je ovde i složio
Po datumima rođenja, zemljama, i dobu.
I svugde te je slavio, Gospode! I na krovu, kad se
Gnezdu prišunja, i u izbama, prljav od provlačenja
I u polju kad u polje zađe, i u čistim esejima profesora
I u borilištu gde frktanje sperme odlučuje ishod
Frktanje a ne mač oštri. Slavio ti muževnost trojstva.
Gospode, koji jesi Gospod i ovom nesretnom rodu
Ne ljuti se što ti ovako ukočen dolazi iz sveta živih
Takav ti je ovde, u februaru, model pogibelji mačje
Primi ga u svoje rajske posede i nek ustanu anđeli
Kad on bude ulazio, ali sašij ga i zakrpi
Zalepi mu precvikano grlo, zakači mu otpale oči, vrati ga
Na baštenski zid odakle je, skokom, krenuo preko ulice
Da pročešlja otpatke kod menze. Oduzmi ga ovoj slici
I vrati onoj drugoj kojoj ne prethodi drobljenje.
Dugo je ovaj mačor sledio puteve tvoje tajne
Od jedne do druge želje, od jednog do drugog mirisa
Uvek spreman na davanje. Dugo ga je pokretao i do kraja ispunjavao obaveze drugih.
Ne ostavljaj ga da se ovde, odran i bez repa, spljeskan
Seli od stajanke do stajanke. Prizovi ga k sebi preko reda.
Pronicljivo kroz njega susretaćeš se sa sobom.
Duško Novaković (1948)
Iz knjige Dijalog o nemaru, Prosveta, Beograd, 1986.
Duško Novaković (1948) pripada starijoj srednjoj generaciji u srpskoj poeziji. Objavio knjige pesama: Znalac ogledala (1976), Poderotine na vreći (1979), Sati i životinje (1980), Nadzornik kvarta (1982), Dijalog o nemaru (1986), Hodnikom (1991), Znalac ogledala i pridružene pesme (1995), Stacionarije – pesme rata i mesečarenja (1998), Izabrao sam mesec (2003), Dostavljeno muzama (2005), Bioskop Limijer (2007), Tupan i njegov pedagog (2007) i Klupe nenagrađenih (2008/2009).