Tema: SVAKI JE MESEC FEBRUAR
ČAS O MAČKAMA
Sada kada si glas predela, ili samo bezbojni
vetar u bezbrojnom lišću,
i kap i kap i kap
izgubljeni stručak
trave iz livada, dim, a ni pomen
ili pamćenje, ni svesna
misao ili voljno prizivanje
ne fibrilira te u patetičnom
metafizičkom žaljenju,
pogled te, koža
otkriva u blesku, na blagoj
krivini rukavca: ovde se živi dobro,
čovek bi pomislio, zaštićeni smo i skladni,
a ovo se događa
ne zato što je vreme lepo, vazduh topao, prijatelji
ljubazni i prisutni: nego zato što
zemlja prihvata ono čega nema, ali ga je bilo,
i ide od korenja do najviših listova i prelazi u vazduh
i ponovo pada. Mogao bih ti reći
da se ovde gaji strpljenje, da je naporno,
da je riba poskočila na vodi, da je na mestu
lišenom imena vatra još uvek upaljena, jedna iskra
luta iz noći u noć.
Da je pred tvojom kućom potpuno bela mačka
ostala satima nad zgaženom saputnicom, prava i nepomična
pored kratkog potočića krvi
tamnijeg od asfalta. Nešto veliko dizalo se
sa ovih mačaka na onog ko bi prošao, kao neka obilna
noćna luminescencija, ili pak razoružana
sila, blistava
zenica. Dva dečaka
dugo su stajala ćutke i gledala.
Fabio Pusterla (1957)
Preveo sa italijanskog Dejan Ilić
Iz knjige Potopljena gomila, Povelja, Kraljevo, 2007.
Fabio Pusterla (1957) živi u Luganu (Švajcarska), predaje italijanski jezik. Objavio nekoliko knjiga poezije, a bavi se i književnom kritikom i prevođenjem. U prevodu Dejana Ilića, na srpskom jeziku, pored navedene, pojavila se knjiga Stvari bez istorije (Rad, Beograd, 2002).