Тема: СВАКИ ЈЕ МЕСЕЦ ФЕБРУАР
ЧАС О МАЧКАМА
Сада када си глас предела, или само безбојни
ветар у безбројном лишћу,
и кап и кап и кап
изгубљени стручак
траве из ливада, дим, а ни помен
или памћење, ни свесна
мисао или вољно призивање
не фибрилира те у патетичном
метафизичком жаљењу,
поглед те, кожа
открива у блеску, на благој
кривини рукавца: овде се живи добро,
човек би помислио, заштићени смо и складни,
а ово се догађа
не зато што је време лепо, ваздух топао, пријатељи
љубазни и присутни: него зато што
земља прихвата оно чега нема, али га је било,
и иде од корења до највиших листова и прелази у ваздух
и поново пада. Могао бих ти рећи
да се овде гаји стрпљење, да је напорно,
да је риба поскочила на води, да је на месту
лишеном имена ватра још увек упаљена, једна искра
лута из ноћи у ноћ.
Да је пред твојом кућом потпуно бела мачка
остала сатима над згаженом сапутницом, права и непомична
поред кратког поточића крви
тамнијег од асфалта. Нешто велико дизало се
са ових мачака на оног ко би прошао, као нека обилна
ноћна луминесценција, или пак разоружана
сила, блистава
зеница. Два дечака
дуго су стајала ћутке и гледала.
Фабио Пустерла (1957)
Превео са италијанског Дејан Илић
Из књиге Потопљена гомила, Повеља, Краљево, 2007.
Фабио Пустерла (1957) живи у Лугану (Швајцарска), предаје италијански језик. Објавио неколико књига поезије, а бави се и књижевном критиком и превођењем. У преводу Дејана Илића, на српском језику, поред наведене, појавила се књига Ствари без историје (Рад, Београд, 2002).