PROSTORI JEZIKA
IZGUBITI SINTAKSU
Ili, bolje,
izgubiti sintaksu, celu genealogiju
koja je davala smisao. I reći rašljika, sunce,
reći muka rastenja,
kao što bi rekao kamen, radijator, plastika.
Punoglavci, vertikalne paradigme i nijedan san.
Najnevidljivija soba, mehurić
užarenog vazduha u piramidi leda.
Možda će to biti miris, intenzivan ukus.
Gusta transparencija,
okrutnija.
Fabio Pusterla (1957)
Preveo sa italijanskog Dejan Ilić
Iz knjige Telo i pogled, Povelja, 2006.
Prostori jezika mogu da se traže i u prostorima koji su im po definiciji suprotstavljeni, a to su oni na koje jezik referira. Savremena poezija se bavi mnogo ovim fenomenom, i to veoma uzbudljivo.