ВИШЕ ОД ГЛАСА, ВИШЕ ОД МИРИСА
Зашто ме гледаш тако
Откриј ми сада име своје
Кад смо већ пристали на то
Тим погледом што застаје
Зашто ли ме гледаш тако
Зашто ме проматраш тако
Сва се светлост булевара
Открива уз страсне звуке
Магију друида ствара
Један додир твоје руке
Шуме ветрови благи
Тим морима тамним
У срцима што су им луке
Док бескрајним градом тражиш
Одраз у излогу сваком
Божанствена наилазиш
Зашто ми прилазиш тако
Зашто ме додирујеш тако
И неспретно разменивши
Тек фразе што сусрет прате
Другим речима казавши
Приче само нама дате
Ћошкове и кутке обилазећи
Од речи путеве пратећи
Јер више не бројимо сате
Тако одважни одлазисмо
У шетње касне далеке
Лебдећи над асфалтом
Друге мостове прелазисмо
Преко мора што су реке
У бару неком у ситне сате
Заплачем ли опрости молим те
О моје драго ја ти певам
Док сни што сневам
У Лисабон ме прате
Реци ми тада да сам твој
Јер ти у мени гориш јако
Уздиже ме додир твој
Зато што ме грлиш тако
Зато што ме љубиш тако
Док ова бесана ноћ траје
Пожелиш ли пред свитање
Под небом реклама што сјаје
У Берлину наше венчање
Док тињају фењери
Свилени су чаршави
Јер ти ме волиш тако
Фаушто (Вила Франка даш Навеш, 1948)
Препев Маја Шпањеви и Андре Куња
Из књиге Беијоград, Службени гласник, Бе(иј)оград, 2011.