ВИШЕ ОД ГЛАСА, ВИШЕ ОД МИРИСА
Шест приближавања
РУКЕ
Руке исклесане у камену, тежачке,
грубе руке оштрих линија
створене пре за мешење хлеба или предење
него за љубавне
нежности.
ОЧИ
Очи су као у
притајене животиње.
Бојажљиве, нежне,
крхке,
неодлучне.
КОСА
Сећа ме (мада је сећање тако бледо)
на поље пшенице под ветром
каквих јутара када ветар
нежно дува међу класјем.
УСНЕ
Убрах ове зреле усне
са њиховом граматиком тишине,
са њиховом глађу, усне усамљене рибе,
са њиховим пламеним бљеском.
УШИ
Дивног ли дана када открих
бела обличја готово корална,
кроз које у твоју главу улазише
музика, речи, звуци ветра и пчела.
ОПЕТ РУКЕ
Опет руке. Створене
(како касније спознах)
за љубавну жеравицу.
Дивље руке: за љубав луду.
ГРУДИ
Чврсте груди што их стискам на прса
док, предајући се,
умирем на уснама вољене.
Фернандо Асиш Пашеко (Коимбра, 1937 – Лисабон, 1995)
Препев Тамара Тодоровић и Марија Панајотовић
Из књиге Беијоград, Службени гласник, Бе(иј)оград, 2011.