АПРИЛ: ПОТПУНИ СТРАНАЦ – ПОЕЗИЈА ФЕРНАНДА ПЕСОЕ
ПОЗДРАВ ВОЛТУ ВИТМЕНУ
(III)
Хе цаллс Wалт:
Врата према свему!
Мост према свему!
Друм према свему!
Твоја душа-сваштојед,
Твоја душа птица, риба, звер, мушкарац, жена.
Твоја душа двоје тамо где су двоје,
Твоја душа једно које чине двоје кад су једно,
Твоја душа стрела, гром, простор,
Амплексус, нексус, сексус, Тексас, Каролина, Њујорк,
Бруклин Фери у предвечерје,
Бруклин Фери одлазака и повратака,
Либертад! Демоцрацy! Двадесети век у даљини!
Бум!бум!бум!бум!бум!
БУМ!
Ти, онај који си био, онај који си гледао, онај који си слушао,
Субјекат и објекат, актив и пасив,
Овде и тамо, ти, на све стране,
Круг који затвара све могућности осећања,
Камен међаш свих ствари које могу постојати,
Бог Граничник свих предмета који се могу замислити, а и даље остајеш ти!
Ти Час,
Ти Минут,
Ти Секунда!
Ти уметнут, ослобођен,распрострт, испоручен,
Уметање, ослобађање, распростртост, испоручивање,
Ти уметач, ослободилац, распростирач, испоручилац,
Печат на свим писмима,
Име на свим адресама,
Роба предата, враћена, упућена даље…
Воз осета с душом-километром на сат,
На сат, у минуту, у секунду, БУМ!
Сад кад сам скоро на самрти и кад све већ видим јасно,
Велики Ослободиоче, враћам се покоран теби.
Моја је личност, без сумње, имала неки циљ.
Без сумње, јер се изразила, хтела нешто да каже
Али данас, кад се осврнем уназад, остаје ми само једнокајање –
Што нисам имао твоју ведрину која је и тебе самог надилазила,
Твоју звездану слободу Ноћи Бескрајне.
Можда нисам имао никакву мисију на земљи.
Пажња, сад ћу да позовем
Да искористе громку и заглушујућу повластицу да те поздраве
Све људске кошнице Свемира,
Све видове испољавања свих емоција,
Све начине мишљења,
Све точкове, све зупчанике, све клипове душе.
Пажња, сад ћу да крикнем
И у поворци што креће од мене до тебе све ће да се распрсне
У једно метафизичко и стварно бунцање
У халабуку ствари што наврат-нанос кроз мене пролазе.
Аве, салве, вива, о, велико копиле Аполона,
Немоћни и ватрени љубавниче девет Муза и Грација,
Успињачо од Олимпа до нас и од нас до Олимпа.
Из књиге Лука на пучини, Паидеиа, Београд, 2001.
Алваро де Кампуш је у ствари Корто Малтезе, пустолов и денди који је упознао читав свет. И као што код Корта та спознаја сенчи меланхолијом његов живот, и Алваро де Кампуш је у својим поемама песник светског бола, век после романтичара. Али не у овој песми! Америка и Волт Витмен појављују се на духовном хоризонту младих европских интелектуалаца пред Први рат, о чему сведоче и наши младобосанци, и утискују своје искуство слободе и пантеизма, животног нагона у готово све авангардне покрете који се тада јављају. То су те везе, још непрочитане, које постоје у свету.