APRIL: POTPUNI STRANAC – POEZIJA FERNANDA PESOE
*
Ah, kava svežina u licu kad se ne ispuni neka dužnost!
Izostajanje je zdravo kao boravaka na selu!
Kakvo utočište, kad se niko ne može pouzdati u nas!
Sad lakše dišem kad je prošlo zakazano vreme sastanaka.
Sve sam ih propustio, s nemarnom odlukom,
Čekajući da mi se javi želja da odem tamo,
Želja za koju sam unapred znao da se javiti neće.
Slobodan sam, nasuprot društvu uređenom i odevenom.
Go golcijat ronim kroz vodu svoje mašte.
Kasno je da se pojavim na bilo kom od dva mesta
Gde bih morao biti u isto vreme,
Namerno u isto vreme…
U redu, ostaću ovde, da sanjam stihove
I da se smešim kurzivom.
Tako je prijatna ova sporedna strana života!
Ne uspevam čak ni da pripalim sledeću cigaretu…
Ako to zahteva neki pokret.
Prepuštam je drugima, koji me čekaju
U razmimoilaženju koje čini sav naš život.
Prevela sa portugalskog Jasmina Nešković
Iz knjige Poznati stranac, Paideia, Beograd, 1996.
O poeziji Alvara de Kampuša Jasmina Nešković kaže: „Apolonijskom osećanju za meru i harmoniju, kojim se odlikuje Kaejrova i Reišova poezija, suprotstavlja se dionizijska žestina heteronima Alvara de Kampuša čije ode, napisane u zahuktalom ritmu dugačkih slobodnih stihova, s futurističkim oduševljenjem slave neiscrpnu raznolikost sveta obogaćenog dostignućima moderne civilizacije.“