АПРИЛ: ПОТПУНИ СТРАНАЦ – ПОЕЗИЈА ФЕРНАНДА ПЕСОЕ
*
Ах, кава свежина у лицу кад се не испуни нека дужност!
Изостајање је здраво као боравака на селу!
Какво уточиште, кад се нико не може поуздати у нас!
Сад лакше дишем кад је прошло заказано време састанака.
Све сам их пропустио, с немарном одлуком,
Чекајући да ми се јави жеља да одем тамо,
Жеља за коју сам унапред знао да се јавити неће.
Слободан сам, насупрот друштву уређеном и одевеном.
Го голцијат роним кроз воду своје маште.
Касно је да се појавим на било ком од два места
Где бих морао бити у исто време,
Намерно у исто време…
У реду, остаћу овде, да сањам стихове
И да се смешим курзивом.
Тако је пријатна ова споредна страна живота!
Не успевам чак ни да припалим следећу цигарету…
Ако то захтева неки покрет.
Препуштам је другима, који ме чекају
У размимоилажењу које чини сав наш живот.
Превела са португалског Јасмина Нешковић
Из књиге Познати странац, Паидеиа, Београд, 1996.
О поезији Алвара де Кампуша Јасмина Нешковић каже: „Аполонијском осећању за меру и хармонију, којим се одликује Каејрова и Реишова поезија, супротставља се дионизијска жестина хетеронима Алвара де Кампуша чије оде, написане у захукталом ритму дугачких слободних стихова, с футуристичким одушевљењем славе неисцрпну разноликост света обогаћеног достигнућима модерне цивилизације.“