АПРИЛ: ПОТПУНИ СТРАНАЦ – ПОЕЗИЈА ФЕРНАНДА ПЕСОЕ
ЧУВАР СТАДА
II
Мој је поглед бистар попут сунцокрета.
Вичан сам ићи путовима
гледајући и десно и лијево,
али и унатраг кадшто….
Оно што видим сваког часа
нигда прије нисам видио
и тога сам потпуно свјестан…
Подобан сам доживјети удивљење
које би имало дијете кад би, при својем рођењу,
могло замијетити да се заиста родило…
Ћутим се рођен сваког трена
за вјечиту новину Свијета…
Вјерујем свијету као тратинчици,
јербо га видим. Али не мислим на њега
јер мислити не значи појмити…
Свијет није створен за то да мислимо о њему
(мислити значи боловати на очима)
већ да бисмо га гледали и били сугласни…
Не посједујем никакову филозофију: имам чула…
Говорим ли о нарави, то не чиним стога што бих знао што је она,
већ стога што је волим, а волим је управо зато,
јер онај што воли не зна никад што воли,
ни зашто воли, нити што је то вољети…
Вољети, то је вјечна недужност,
а једина је недужност не мислити…
(8. ИИИ 1914.)
Превео са португалског Мирко Томасовић
Из књиге Поезија, Веселин Маслеша, Сарајево, 1986.
Друга песма из циклуса Чувар стада.