APRIL: POTPUNI STRANAC – POEZIJA FERNANDA PESOE
POMORSKA ODA
Svaki je parobrod u daljini barka na jedra izbliza.
Svaka daleka lađa viđena ovog trena to je negdašnja lađa viđena izbliza.
Svi nevidljivi mornari na palubama lađa na obzoru
To su vidljivi mornari iz doba starinskih lađa.
Iz sporog i jedrenjačkog doba opasnih plovidaba,
Iz doba drveta i platna kad su putovanja trajala mesecima.
Obuzima me, malo-pomalo, pomama za pomorskim stvarima,
Kroz moje telo prodire gat i njegovo okružje,
Huk uzburkanog Teža čula mi preplavljuje,
I počinjem da sanjam, da tonem u vodeni san,
Pokreću se u mojoj duši prenosn remenici,
I ubrzanje kormila žestoko me protresa.
Zovu me vode,
Zovu me mora,
Zovu me, iz sveg grla, daljine,
Sva pomorska razdoblja proživljena u prošlosti, dozivaju u glas.
Ti, engleski mornaru, Džime Barnse, prijatelju,
Ti si me naučio onaj prastari, engleski krik
Što tako opako sažima
Za složene duše, kao što je moja
Nemušti zov voda,
Nečuveni i prećutni glas svih stvari s mora,
Brodoloma, dalekih putovanja, opasnih prelazaka.
Taj tvoj engleski krik što je postao sveopšti u mojoj krvi,
Što i ne zvuči kao krik, lišen ljudskog glasa i obličja,
Taj stravični krik što kao da se prolama
Iz dubine neke pećine nebom natkriljene,
I kao da pripoveda sve kobne događaje
Koji se mogu desiti na Pučini, na Moru, u Noći…
(Uvek si se pretvarao kao da dozivaš neku škunu,
I vikao si ovako, sa šakama oko usta,
Ogromnim šakama, ogrubelim i mrkim, kao da duvaš u trubu:
Aho-o-o-o-o-o-o-o-o-o-o – yyyy…
Schooner aho-o-o-o-o-o-o-o-o-o-o-o-o-o – yyyy…)
Slušam te odavde, sada, i trzam se na svaki šum.
Vetar huji. Jutro se diže. Vrelina navire.
Osećam kako mi se obrazi žare.
Svesne mi se oči šire.
Ushićenje se u meni penje, nadima, nadire,
I uz neku potmulu huku meteža sve se više pojačava
Živo okretanje kormila!
O, gromoglasni zove
Od čije žestine, od čije srdžbe kipte u meni
U praštavom skladu sve moje žudnje,
Svi moji zamori što su se namah pokrenuli, svi!…
Poziv upućen mojoj krvi
Od jedne ljubavi prošle, ne znam gde, koja se vraća
I još uvek ima snage da me privuče i odgurne,
Još uvek ima dovoljno snage da me natera da omrznem ovaj život
Koji provodim sred telesne i duhovne neprobojnosti
Stvarnog sveta s kojim živim!
Prevela Jasmina Nešković
Iz knjige Luka na pučini, Paideia, Beograd, 2001.
Nastavak.
Lako je Portugalcima da se nose s ekonomskom krizom kad imaju ovakvu poeziju.