ВИШЕ ОД ГЛАСА, ВИШЕ ОД МИРИСА
Стихови које ти сачиних
Стихов’ма пусти ретким да т’ очарам,
Што уста моја желе исказати,
Уклесани су у мрамору са Пара,
Глачани су да т’ их могу дати.
Бољка их скупог сомота разара,
Попут су бледе свиле која пламти,
Стихов’ма пусти ретким да т’ очарам,
створених да ти разум се преврати!
Но, још не кажем, теб’ љубави моја…
Јер женска уста, предивна су која
У себи крију неисказан стих!
Тол’ко те волим, без пољупца остах,
У пољупцу том, душо, што изоста,
Најлепше за те ја стихове скрих!
Флорбела Ешпанка (Вила Висоза, 1894 – Матозињош, 1930)
Препев Жељко Донић са Тамаром Тодоровић, Маријом Панајотовић и Јаном Матовић
Из књиге Беијоград, Службени гласник, Бе(иј)оград, 2011.