MOSTOVI BRANIMIRA ŽIVOJINOVIĆA
*
7.
Ako sam ikad razapeo tiha nebesa nad sobom i sopstvenim krilima poleteo u sopstvena neba:
Ako sam igrajući se plovio po dubokim svetlosnim daljinama i ako je mojoj slobodi dolazila mudrost ptica:
a ovako govori mudrost ptica: „Gle, nema nikakvog gore ni dole! Bacaj se unaokolo, unapred, unatrag, o, ti laki! Pevaj! Ne govori više!
– zar sve reči nisu načinjene za teške? Zar lakoga ne lažu sve reči? Ne govori više!“
Oh, kako da strasno ne žudim za večnošću i za svadbenim prstenom nad prstenovima – prstenom vraćanja!
Nikad još nisam našao ženu od koje bih želeo decu, sem ako to nije ova žena koju volim: jer ja te volim, o, večnosti!
Jer ja te volim, o, večnosti!
Iz knjige Tako je govorio Zaratustra
Ničeov Zaratustra, najvažnija figura moderne epohe u pesništvu, ona bez koje je moderna poezija nezamisliva, mnogo nam je bliža zahvaljujući najčistijoj poeziji Živojinovićevih prevoda.