МОСТОВИ БРАНИМИРА ЖИВОЈИНОВИЋА
*
7.
Ако сам икад разапео тиха небеса над собом и сопственим крилима полетео у сопствена неба:
Ако сам играјући се пловио по дубоким светлосним даљинама и ако је мојој слободи долазила мудрост птица:
а овако говори мудрост птица: „Гле, нема никаквог горе ни доле! Бацај се унаоколо, унапред, унатраг, о, ти лаки! Певај! Не говори више!
– зар све речи нису начињене за тешке? Зар лакога не лажу све речи? Не говори више!“
Ох, како да страсно не жудим за вечношћу и за свадбеним прстеном над прстеновима – прстеном враћања!
Никад још нисам нашао жену од које бих желео децу, сем ако то није ова жена коју волим: јер ја те волим, о, вечности!
Јер ја те волим, о, вечности!
Из књиге Тако је говорио Заратустра
Ничеов Заратустра, најважнија фигура модерне епохе у песништву, она без које је модерна поезија незамислива, много нам је ближа захваљујући најчистијој поезији Живојиновићевих превода.