МОСТОВИ БРАНИМИРА ЖИВОЈИНОВИЋА
ИЗ ПЕСАМА ПОСВЋЕНИХ АМАРИЛИ
Амара, горка, што чиниш све је горко,
кад поглед дижеш или га обараш,
кад усне склапаш или их отвараш,
кад крећеш руку ил’ ногу – све горко.
Кад пољубац ми кратиш, то је горко
као и поздрав којим наду ствараш;
горко што мислиш и што разговараш,
и све си горко, и све је твоје горко.
Једна горчина испред тебе ступа,
две се са стране око тебе брину,
једна се трага твојих стопа држи.
О ти, ти коју сву горчина купа,
о, ко би рек’о да уз сву горчину
ипак си мени преслатка у сржи.
Фридрих Рикерт (1788-1866)
Слика романтизма, једне немачке афере, била би непотпуна и без овако дражесних стихова.