АВАНГАРДА: КОЛЕКЦИЈА ЗА СЕЗОНУ ЗИМА/ПРОЛЕЋЕ 2011. ЈАНУАР. СЕБАСТИЈАН СЕ БУДИ
ЗОНА
Напослетку умором тај древни свет те овлада
Пастирко куло Ајфелова јутрос мостови блеје као стада
Доста ти је живљења у грчкој и римској старини
Овде ти се старински чак и ауто чини
Само је вера још сасвим нова вера староставна
Ко хангар аеродрома још је једноставна
Само твој дух у Европи о хришћанство остарео није
Најмодернији Европљанин ви сте папа Пије
А теби ког прозори мотре стид никако не да
Да у храм пођеш попу да те исповеда
Каталоге читаш и проспекте и огласе силно распеване
Ето поезије јутрос а проза из новина кане
Ту су и књижице петпарачке препуне кримића
И хиљаде наслова портрети великана модерних племића
Видео сам јутрос прекрасну улицу име јој не памтим
Чисту дотерану као трубу сунчану што пламти
Кроз њу мноштво радним даном четири пута прође
Лепе дактилографкиње радници директори пословође
Ту три пута ујутро запева сирена
У подне залају звона расрђена
Натписи што са фирми и зидова сјаје
Плочице обавештења креште налик на папгаје
Волим драж те улице индустријски живот њен
Што ври међу Улицом Омон-Тјевил и Авенијом Терн
Ево сад младе улице дете си још зацело
Мати те увек облачи у плаво и бело
Веома си побожан и с Ренеом Дализом својим првим другом
Уживаш у црквеном обреду свечаном и дугом
Из спаваонице се искрадате девет је сати плин плави и трне
У капели колежа молите целе ноћи црне
Док вечна и дивна дубина боје аметиста
Уобличује занавек пламсаву славу Христа
То је лепи крин што од наше бриге цвета
То је буктиња риђокоса што не трне од ветра
То је бледи и румени син мајке уплакане
То је стабло ком молитве су гране
За част и за вечност то је дупла штака
То је звезда шестокрака
То је бог што петком мре а недељом васкрсава
То је Христ што је у небу од авиона бржи
Светски рекорд у висини он још увек држи
Зено Христе ока
Двадесета зена векова он богме зна шта чини
Тај век у птицу претворен ко Исус лети ка висини
Ђаволи га из понора гледају и блеје
Да он то опонаша Симона мудраца из Јудеје
Креште Ти што светове пробијаш хеј ти пробисвете
Крај лепог летача већ анђели лете
И првом авиону ко пратња с обе стране
Јуре Икар Илија Енох Аплоније из Тијане
Каткад се размичу да пропусте оне што их узноси света Еухаристија
Срца свештеничка што се дижу са хостијом све чистија
Авион се спушта не склапајући крила
Небеса се милионом ласта испунила
Лет орлова гавранова и сова као стрела зуји
Из Африке долећу фламингоси ибиси марабуи
Птица Рок којој приповедачи и песници шире славу
Кружи држећи лобању Адама у канџама прву главу
Са криком орао круг видика сече
Из Америке сићушни колибри долеће
Јата витких пихија кинеских се роје
Једнокрили су а лете по двоје
Ту је и голуб дух узнесен својим чистим жаром
Птица-лира и паун са окастом шаром
Феникс та буктиња што рађа себе саму
И за трен све прекрива пепелом у пламу
И три сирене све три дивно распеване
Из опасних теснаца стижу насмејане
И сви феникс орао и пихи из кине
Желе побратимство летеће машине
Сад луташ сам Паризом кроз гомилу што срља
Стадо се аутобуса ричући крај тебе котрља
Љубавна тескоба стегла ти је грло
Као да никад више нећеш бити вољен
Да живиш у старини пошао би тад у калуђере
Кад себе у молитви затекнете срам вас тада ждере
Ругаш се себи и смех ти пршти попут адске ватре
Искре твога смеха кроз живот ти се злате
То је лепа слика из музејске тмине
Каткад пођеш да је видиш из близине
Паризом данас ходаш жене су крвљу обливене све
То беше о да то заборавим то беше час кад лепота мре
Окружена огњем оданости Богородица ме гледала у Жартру
Крв ме из вашег Светог Срца облила на Монмартру
Слушање речи блажених и моја љубав тамна
То је зло од ког патим и болест моја срамна
Та слика због које ти је живот без сна и зебе
То је та слика што увек промиче крај тебе
Сад је ево пред тобом Средоземно море
Лимунова стабла цвату и шуморе
С два друга из Ментона и с једним из Нице
У страху посматраш на дну хоботнице
Док се возиш чамцем да те прође жеља
Рибе плове кроз алге ко слике Спаситеља
Сад си у башти једне крчме у околини Прага
На столу је ружа у теби срећа блага
И уместо да пишеш твој поглед стално бежи
Том кукцу што уснуо у срцу руже лежи
Престрављен видиш себе на зиду Светог Вида
Срцу ти зато дође да од туге рида
Сличан си Лазару што од дањег светла пати љуто
У јеврејском кварту казаљке сата иду обрнуто
Тако исто и ти узмичеш животом
Пењућ’ се на Храдчане а увече потом
Слушаш Чехе где се у крчмама певајући смеју
Ево те међу брдима бостана у Марсеју
Ево те у Кобленцу у хотелу „Код џина“
Под јапанском мушмулом седиш усред Рима
Ево те у Амстердаму с једном девојком коју сматраш лепом мада је грдоба
Са студентом из Лајдена она ће се везати до гроба
Ту на латинском Цубицула лоцанда собе изнајмљују људи
Сећам се тога ту сам провео три дана колико и у Гуди
Ево те у Паризу где ти судија спрема судбу горку
И као злочинац стрпан си у ћорку
Путовања радосна и болна си знао
Пре не откри старост и живот лажљив зао
У двадесетој и тридесетој носио си љубав као бреме
Као лудак сам живео и траћио време
Своје руке не смеш да видиш а ја бих да нижем нарицаљке љуте
Над тобом над вољеном над свим што ужасну те
Те емигранте гледају сузне очи твоје
Како се с надом моле док жене децу доје
Станицу Сен-Лазар мирисом пуне својим
Као три краља верују у звезду што их води
И мисле све ће бити о-ке иза океана
Па ће се богати вратити једног дана
Једна породица носи црвену перину као ви своје срце
Та перина и наши снови исто су тако нестварни
Понеки емигрант остане овде не жели далеко
И настани се у улици Розје или Екуф у ћумезу неком
Виђао сам их увече изађу да се надишу ваздуха
И мичу се споро као фигуре шаха
Највише има Јевреја жене им носе перику
И остају седећи у дну радњи бледе и без даха
Пијеш јефтину кафу пред шаком бара смрадног
У кругу света пијаног и јадног
Ноћ је ти си у неком великом ресторану
Те жене нису зле и душу имају бригом опхрвану
И најружнија је нанела патњу свом драгану
Она је са Џерсија кћи једног цаје
Руке јој нисам видео но знам да су грубе испуцале
Сажалим се силно над ожиљцима на трбуху њеном
Сад своја уста унижавам с једном језиво насмејаном женом
Сам си јутро ће да сване
Млекаџије звецкају кантама по улицама
Ноћ се удаљава као лепа мелескиња
То је лажљива Фердина или Леа нероткиња
И ти пијеш тај алкохол што као живот ври
Твој живот што као ракију испијаш га ти
У Отеј пешке на спавање крећеш
Међу своје фетише из Океаније и Гвинеје
То су Христоси другог обличја што у другу веру спада
То су лошији Христоси некаквих тамних нада
Збогом збогом
Сунце врат пресечен
Гијом Аполинер (1880-1918)
Превео са француског Никола Бертолино
Из књиге Ред и пустоловина, БИГЗ, Београд, 1974.
Христос се роди опет са једном од највећих песама прошлог века!