SKRIVENO
*
osećam prisutnije od drugih
taj rasizam ti si me naučio
neživo je uvek starije od živog
a prisebna biljka potrebnija od čoveka
nadrasta samosvesna topola
njena slonovska kora zatim deran
koji raspiruje grmlje
i kada bi nas plamen obuzeo
uvek ću biti samo prigodno porezana
a topola pribrana i hladna
kao dovršena porodična kolekcija
doručkujem sa poda odano se podsećam
tvoje kvalitetne ogrlice
na mom vratu žileta iz reklama
duž mojih leđa poruke tinejdžera nasilno
upisane u telo topole srce sa slašću
probodeno i milena jebe dušana
ili nikola voli ljubav
radosno parče torte
na keramici kuhinjskog patosa
topola zasija u vatri
čak i kada nestaje
ne grli nikog
Goran Korunović (1978)
(iz rukopisa Rasizam)
Rasizam kao opšti poredak stvari, kao načelo postojanja koje ljudska svest najčešće mimoilazi – više je odlika humaniteta u neljudskom nego u ljudskom, više je dostojanstva, trajnosti, tolerancije u nikada viđenom kamenu, nego u čoveku. Čovek se penje na toj lestvici rasa sa otkrivanjem neljudskog u sebi.