SKRIVENO
*
voleo bih da vozim tricikl sa pecivima duž prohodne
logorske staze guše se dimnjaci pekara bestelesni gar
pada po neljudskim pribranim psima želeo bih da živim
zaštićene zmije podamnom nemaju odredišta presecaju more
i ostavljaju me samo sa njom
majka umesto zabavnog dvorišta
spuštaju se dalekovide sonde i već je zabeleženo gde me nećete naći
rakovi izmamljeni iz udavljenih špilja mreže opremljene lovinom
predano i besprekorno tuširane komore u njima me nema
njišu me majčinski bokovi i farovi ne beleže put
samo lakoverni bog jajne ćelije ljubav od koje se živi
i neodstranjivo telo žene koju nikada ne bih odabrao
nadam se da će me ipak čekati dve dobrovoljne kurve
poljakinja bez dostojanstva i dugonoga néma crnkinja
sklona ulozi robinje nezamenjiva majka
dva bolešljiva nevesela dečaka u iznajmljenom zapaljivom stanu
dogoreli gusarski kanapi i ubojita plastika dečje oponašanje smrti
oslobađa se dim iz radnih kampova nestaju suvišni materijali
čak i oni imaju više izbora od mene zatvara me neminovna materica
i dok me ožalošćeni prsti budu prekrivali
pepeljastim snegom sam ću da odaberem
među kojim zidovima ću da sagorim
Goran Korunović (1978)
(iz rukopisa Rasizam)
Govoriti glasovima koji dolaze iz zazornih i opscenih pozicija, oglašavati se iz tabuiziranih perspektiva, naglašavati „mebijusovsku“ zapretenost ljubavi i nasilja, rađanja i nestajanja, nacizma i humanizma, slobode i determinacije… Ka poeziji-čudovištu, ka čudovišnom u poeziji.