СКРИВЕНО
*
можда и вреди туговати за несталим дететом
чак и када се родитељима
јасно представи
да им кћер сада безазлено трчи
мртвим парковима
или патити за угинулим псом
јер је његова фина сребрна длака
успевала да одагна сву тугу света
али има ли смисла жалити
за непознатим људима
за светлокосом женом из суседства
за који те не везује ништа
осим жеље у пролазу
или за средовечним мушкарцем
који је добио у животу
све што си веровао да ти припада
нека се издигне непрегледан талас
или тло под ногама нека дрхти
свом снагом
да осване град у рушевинама
као предалеки егзотични крајеви
јер већи број мртвих
може да помогне да се заборави
колико је лако мрзети
живе људе
Горан Коруновић (1978)
Из књиге Гостопримства, Трећи трг, Београд, 2011.
Новембар је посвећен новој групи песника, која се недавно објавила, а којој припадају Горан Коруновић, Тамара Шушкић, Урош Котлајић, Бојан Васић и Владимир Табашевић.
Горан Коруновић, рођен 1978. године у Јагодини, ради као асистент на предмету Јужнословенска компаратистика, на Филолошком факултету у Београду. Објавио песничку збирку Гостопримства (Трећи Трг, 2011).