СКРИВЕНО
*
осећам присутније од других
тај расизам ти си ме научио
неживо је увек старије од живог
а присебна биљка потребнија од човека
надраста самосвесна топола
њена слоновска кора затим деран
који распирује грмље
и када би нас пламен обузео
увек ћу бити само пригодно порезана
а топола прибрана и хладна
као довршена породична колекција
доручкујем са пода одано се подсећам
твоје квалитетне огрлице
на мом врату жилета из реклама
дуж мојих леђа поруке тинејџера насилно
уписане у тело тополе срце са слашћу
прободено и милена јебе душана
или никола воли љубав
радосно парче торте
на керамици кухињског патоса
топола засија у ватри
чак и када нестаје
не грли никог
Горан Коруновић (1978)
(из рукописа Расизам)
Расизам као општи поредак ствари, као начело постојања које људска свест најчешће мимоилази – више је одлика хуманитета у нељудском него у људском, више је достојанства, трајности, толеранције у никада виђеном камену, него у човеку. Човек се пење на тој лествици раса са откривањем нељудског у себи.