AVANGARDA: KOLEKCIJA ZA SEZONU ZIMA/PROLEĆE 2011. JANUAR. SEBASTIJAN SE BUDI
ČOVEK I ŽENA IDU KROZ BARAKU ZA RAK
Čovek:
U ovom redu su raspadnute utrobe,
a u ovome raspadnute grudi.
Krevet kraj krevta smrdi. Sestre se smenjuju svakog sata.
Priđi, mirno odigni ovaj pokrivač.
Gledaj, ova grudva masti i trulih sokova
nekad je ko zna kome bila nešto veliko,
i zvalo se zanos i zavičaj.
Priđi, pogledaj ovaj ožiljak na grudima.
Osećaš li brojanice od mekih čvorova?
Mirno opipaj. Meso je meko i ne boli.
Ova ovde krvari kao iz trideset telesa.
Nema stvorenja s ovoliko krvi.
Ovoj su još stigli da iseku
dete iz utrobe rakom nagrizene.
Puštaju ih da spavaju. Danju i noću. – Novima
kažu: ovde se ozdravi od spavanja. Samo nedeljom,
za posete, puste ih da se malo rasane.
Još samo malo jedu. Leđa su im
sva u ranama. Vidiš muve. Katkad
ih pere. Ko što se peru klupe.
Već navire njiva uz svaku postelju.
Meso se poravnjava sa zemljom. Žar se gasi.
Sok se sprema da poteče. Zemlja zove.
Gotfrid Ben (1886-1956)
Preveo sa nemačkog Slobodan Glumac
Iz knjige Izabrane pesme, Nolit, Beograd, 1984.
Jedna od najpoznatijih ekspresionističkih pesama velikog Gotfrida Bena. Približavanje nacional-socijalistima tridesetih godina koštalo je Bena možda i više nego što je zaslužio, ali, kako često biva, poezija je preživela i istoriju i pobednike, ako ih je bilo. U jednom od prošlih brojeva časopisa Poezija Dragan Stojanović je priredio temat posvećen ovom pesniku sa nekoliko kapitalnih tekstova, koji su od vitalnog interesa za sve koje poezija zanima.