HELADA
NIKA KOJA SE KOLEBA
Najlepša je Nika u trenutku
kada se koleba
desna ruka lepa kao naređenje
opire se o vazduh
ali krila drhte
jer vidi
usamljenog mladića
koji ide dugim tragom
od ratnih kola
sivim putem u sivom predelu
stena i retkog klekovog žbunja
ovaj će mladić uskoro poginuti
tas terazija s njegovom sudbinom
baš se evo snažno naginje
prema zemlji
Nika ima silnu želju
da priđe
i poljubi ga u čelo
ali se boji
da bi on koji nije upoznao
slast nežnosti
upoznavši je
mogao pobeći kao drugi
u času ove bitke
Nika se koleba
i na kraju odlučuje
da ostane u stavu
koji je naučila od vajara
mnogo se stideći ovog trenutka uzbuđenja
dobro razume
da sutra u osvit
moraju naći toga mladića
sa grudima otvorenim
sa sklopljenim očima
i oporima grumenom otadžbine
pod ukočenim jezikom
Zbignjev Herbert (1924-1998)
Preveo sa poljskog Petar Vujičić
Iz knjige Gospodin Kogito, Svjetlost, Sarajevo, 1988.
Još jedna pesma sa klasičnim motivima velikog Herberta, koja takođe potvrđuje dokle dopiru senke Helade.