Tema: MORE PRE NEGO USNIM
PRONALAZAK MORSKOGA KLJUČA
Evo ključa tvoga, konjicu morski,
vlažnoga ključa od sedefa,
ključa za plavetne skrinje okeana
koje se, teške, kotrljaju po žalu,
skrinje koje okrek pečati zeleno,
skrinje plačne od starosti i soli,
s hrbatima koji se sudaraju,
krcati nepogodom i večnim olupinama.
Evo ti ključa, konjicu morski,
za nebesku posteljinu pene,
za polusvetle svetiljke spužvi,
za čedan pehar meduze,
za zarđale amajlije puževa,
čuvare zvezda,
za resast šal lišajeva,
za koral koji užiže svoj svećnjak,
za studenu ploču morske zvezde,
poslednji ukras utopljenika.
Evo tvog sedefnog ključa
koji oslobađa utvaru iz tamnice morske,
urezujuć joj stepenike godina
pune leševa, blaga i galebova.
Poznat joj lik voda polako spira,
ribama ili prstima oblikujući senku
kojom rak samac oprezno krstari.
Je li to pisak tice ili vrisak žene
koji širi po otpacima dubina
svoju grobnu kiselinu zvona, svoju supu brodoloma?
Daje mi pristup u špilju uspomena
sedefni ključić tvoj, konjicu morski.
Horhe Karera Andrade (1902-1978)
Sa španskog preveo Vladeta Košutić
Iz knjige Latinoamerička lirika, Prosveta, Beograd, 1978.
Jedan od najznačajnijih latinoameričkih pesnika prošlog veka skreće pažnju na tajne pećine. U moru, ali i inače.