АВАНГАРДА: КОЛЕКЦИЈА ЗА СЕЗОНУ ЗИМА/ПРОЛЕЋЕ 2011. ЈАНУАР. СЕБАСТИЈАН СЕ БУДИ
НАТПИС НА БИЛО КОЈЕМ ГРОБУ
Нек се не усуди дрски мрамор
брбљаво преступити свемоћ заборава,
развучено набрајајући
име, углед, збивања, завичај.
Та шарена стакалца боље доликују мраку,
па нек мрамор не говори оно што људи шуте.
Оно битно из завршенога живота –
– дрхтава нада,
неумољиво чудо боли и сабласт ужитка –
ионако ће заувијек потрајати.
Слијепа је самовољна душа што захтијева трајање
кад јој је оно зајемчено туђим животима,
па и ти сам си већ зрцало и одраз
оних што не поживјеше у твоје доба,
а други ће бити (и јесу) твоја бесмртност на земљи.
Хорхе Луис Борхес (1899-1986)
Превео са шпанског Тонко Мароевић
Из књиге Сабрана дјела, књига 1, Графички завод Хрватске, Загреб, 1985.
Борхеса је од почетка занимао проблем вечности, није траћио време на тричарије.