MEDITERAN
GUSAREVA PESMA
S deset topova na boku,
s punim vetrom u jedrima,
ne plovi, već krila ima
razbojnički jedrenjak;
brod gusarski čiju hrabrost
i čije ime svi znaju
po celome morskom kraju:
Neustrašiv, moj brod jak.
Sjaj meseca morem trepti,
u jedrima vetar plače,
nižuć, čim se vode tače
sinjih vala srebrn sklad;
a kapetan-gusar pesmu
veselu na krmi vije
sred Evrope i Azije,
pred njime je Carigrad:
– Plovi, o moj jedrenjače,
u spokoju;
nit dušmanske lađe znače,
nit zatišje, niti ljuta
bura skrenu tebe s puta,
nit savlada hrabrost tvoju.
S dvaest lađa boj smo bili,
plen dobili,
Engleza da mori jed,
sto naroda
steg je svilo,
položilo
pred crn steg.
Jer, brod moja riznica je,
zaklon – sila, vetar plah,
a sloboda Bog je meni,
more – domovina sva.
Kralj se s kraljem tamo krvi
i svet strada,
stopa zemlje razlog prvi:
a ovde je carstvo moje,
svom pučinom široko je
kojom zakon tuđ ne vlada.
Nema zemlje
takve slave,
ni zastave
takve boje,
da mi pravo
ne priznaje
i ne daje
što je moje.
Jer, brod moja riznica je,
zaklon – sila, vetar plah,
a sloboda Bog je meni,
more – domovina sva.
Na „Brod na vidiku!“ tada,
divna slika:
sve se u beg bezglav nada,
svim jedrima, kako znaju,
morem vladam, ne sumnjaju,
plaše gnevnog mi se lika.
Posle pljačke,
pri deobi
svako dobi
ravnu čast;
lepotice
prve, zna se,
samo za se
tražim slast.
Jer, brod moja riznica je,
zaklon – sila, vetar plah,
a sloboda Bog je meni,
more – domovina sva.
„Osudiše na smrt mene!“
Plaše – koga?
Neće sreća da mi skrene:
pre ću tog što sud mi piše
obesiti da se njiše
uvrh broda njegovoga.
Poginem li,
ej živote,
tebe ote
usud znan,
otkad stresoh
ja – viteški –
jaram teški,
robu dan.
Jer, brod moja riznica je,
zaklon – sila, vetar plah,
a sloboda Bog je meni,
more – domovina sva.
Severac je najmilija
svirka meni;
kad se užad besno nija;
i katarki vitih škripa,
i topova mojih rika,
i more u silnoj peni.
Dok grom tutnji
u oluji
i dok huji
vetar, bdim,
i polako
sve me više
more njiše
i zaspim.
Jer, brod moja riznica je,
zaklon – sila, vetar plah,
a sloboda Bog je meni,
more – domovina sva.
Hose de Espronseda (1808-1939)
Preveo sa španskog Vladeta Košutić
Iz knjige Pesništvo evropskog romatnizma, Prosveta, Beograd, 1982.
Gusari su neizostavni deo Mediterana, a u doba romantizma njihove avanture bile su inspiracija mnogim pesnicima. Dakle, obrazac romantičarske pesme.