HELADA
PENELOPA
I što dan isplete noć će rasplesti,
Jedina vernost vremenu i zvezdama,
Jedino čekanje koje može da nas spase
Odluke koja će preseći sve naše konce.
Ne, bolje je tako: lebdeti između
Života i smrti,ostaviti samo
Otvoreno to poslednje pismo i čekati
Reč koja će samu sebe da napiše.
Ostaće uvek vernost ovih čekanja
Kao lebdenje između dva „možda“,
Koji nikada ne dopuštaju da se padne
U krvave zamke iznenadne odluke.
Jovan Hristić (1933-2002)
Iz knjige Stare i nove pesme,KZNS, Gradina, Niš, Novi Sad, 1990.
Najveći Grk među Srbima ostavio je nekoliko stihovanih svedočanstava o Heladi, među kojima i ovu o najvernijoj ženi starog sveta.