ХЕЛАДА
ПЕНЕЛОПА
И што дан исплете ноћ ће расплести,
Једина верност времену и звездама,
Једино чекање које може да нас спасе
Одлуке која ће пресећи све наше конце.
Не, боље је тако: лебдети између
Живота и смрти,оставити само
Отворено то последње писмо и чекати
Реч која ће саму себе да напише.
Остаће увек верност ових чекања
Као лебдење између два „можда“,
Који никада не допуштају да се падне
У крваве замке изненадне одлуке.
Јован Христић (1933-2002)
Из књиге Старе и нове песме,КЗНС, Градина, Ниш, Нови Сад, 1990.
Највећи Грк међу Србима оставио је неколико стихованих сведочанстава о Хелади, међу којима и ову о највернијој жени старог света.