Tema: PAROVI, TROUGLOVI
PIETA
Srce je majke srce Bogomajke.
Tin
Položila sam obe uske šake
Pod tvoja pleća, pridigla polako,
Pokretom koji na kretnju se seća
Kad sam te prepovijala; pomakla
Iz vodoravne ravnoteže, lako,
Kao da nisi za smrt jednu teži –
(Ali za uteg žrtve svoje lakši)
Od tog trenutka zauvek mi ležiš
U naručju, van pričina i stvari;
I svet se obnavlja u mojoj kretnji
I ljubavi tvog čina, izvan mene;
I zato ostaje u ravnoteži.
Položila sam obe uske šake
Pod tvoja pleća, pridigla polako;
I zauvek smo skamenjeni tako.
Ivan V. Lalić (1931-1996)
Iz Dela, treći tom, ZUNS, Beograd, 1997.
Originalno u knjizi Pismo, SKZ, Beograd, 1992.
Mrtva draga iz Tinove Molitve Bogomajci u Lalićevoj pesmi postaje mrtvi sin. U pesmi se verovatno priziva i Mikelanđelo, kao i u brojnim Lalićevim pesmama, koje se otvaraju u pravcu raznih kulturno-istorijskih referenci.