ЊЕГОШЕВОМ УЛИЦОМ – ПОЕЗИЈА НОВОГ ТАЛАСА
УДЕС ГОСПОЂИЦЕ ОФЕЛИЈЕ
Офелију
не треба жалити
што је умрла
у цвету младости –
у лудилу
с дојкама набреклим
од шизоидног млека
и плодом
Безгрешних зрикаваца
у материци
– да јој се којим случајем
таква смрт
није десила
завршила би
као свака друга
ДЕБЕЛА МАСНА МАЛОУМНА
отуђена од сопственог лудила.
Ивана Миланков (1952)
Из књиге Међупростори, Књижевна омладина Србије, Београд, 1982.
Слављење лудила, антипсихијатрија, аутентичност насупрот окошталости система, све су то одлике епохе, које је могуће пронаћи и у овој песми.