TAJNA IVE ANDRIĆA
ŠTA SANJAM I ŠTA MI SE DOGAĐA
2.
Tanak mesec nad Lugarnom. Želja.
Putnik sam. Gorka prašina.
Na jednoj klupi tri Jevreja s velikim amrelima,
Na drugoj mlada žena.
Eto kako mene sudbina iskušava i zavodi, eto!
Prilazim, pozdravljam, sedam.
Vadi neke hartije, čita (pretvara se da čita).
Poznanstvo i živ razgovor. Šetnja.
„O, ne, ne! Za telo ne marim. Dušu
tražim; srodnost i razumevanje.
Svet je podal i plitak, a samoća
Sudbina otmenih duša.
Ja san patila mnogo. Uvek nezasluženo.
Nek ogovaraju! Na imanju živim.
Sa šumom razgovaram, sa stablima, gospodine;
Takav mi je karakter. Ah, neobične šetnje!
A Vi koje ste narodnosti?“ – Jermen.
„Jermen! Ah, volim Armeniju! Pokolji! Strašno!
Vi mora da ste plemić?“ – Još u XIV stoleću
Razoren je naš zamak. „Ah, divno,
Pričajte, molim Vas lepo. Pričajte, pričajte!
… ne, to ne! Gospodine!! Kako možete tako šta?!“ –
Posle. Izvrnut mesec tone.
Šetam. Jeza noći i nepoznata grada.
Želim da živim miran, u poslu, iznad šljivika.
Nemirni snovi subjekta srodni su sa motivima iz proze, u kojoj se pred muškim likovima pojavljuju razne žene, kao neka vrsta iskušenja.