ТАЈНА ИВЕ АНДРИЋА
ШТА САЊАМ И ШТА МИ СЕ ДОГАЂА
10.
Неизрециву снагу дају духу и телу
ћутање, понос никад не речен.
Знам топал мирис који има свила
љубавничка, и знам укочен поглед опроштајни,
и сласт, и жељу смрти
која иде као сенка за њом.
Ал’ веће сласти не познадох од мисли:
да је небо, што сја над нама као обећање,
само гробница;
и достојанство једино
и једна молитва права:
оборене очи и уста која ћуте.
Моја ме мисао ко сјај невидљив води
док сам идем кроз ноћ и маглу.
Овом песмом се завршава месец посвећен поезији Иве Андрића. Ова тема је увод и најава обележавања педесетогодишњице од додељивања Нобелове награде овом нашем писцу, која ће се манифестација одржати у Културном центру Београда од 14. до 16. јуна.