BOEMI
UMOR
JA STRANAC
JA KAMEN SAMAC
PRERUŠEN U ČOVEKA PROLAZIM
ULAZIM LJUDIMA U TRAGOVE
I SNOVE
I PRETIM SVIMA ŽIVOTOM SVOJIM
DA ĆE GA NOSITI DUGO
UMORAN SAM
A PUT JE DALEK
JA NE ZNAM VIŠE KUDA IDEM
NOĆ MI JE BELA
JUTRO CRNO
SUNCE ME HLADNO PROBADA
DALEKO IDUĆ
KO ZALUTAO PASTIR
NI VOĆKE
NI ŽENE DA SE NAGLEDAM
NOSIM KOST SUNCA U LEĐIMA
PROPADA SJAJ U OČIMA
UMORAN SAM
I PUT MI POD NOGAMA
Jakov Grobarov (1938)
Iz knjige Hodočasnik, Prosveta, Beograd, 1968.
Antologijska pesma tinovske inspiracije, velika priča o umoru. Pa svi put pod noge!